miris mora udahnuo
zrak u pluća
zagrijana terasa
sunce na obzoru spušta
uz nedavni oproštaj
miris mora jači je od
cvrkuta lastavica i drugih ptica
miris mora dira lahorom
kad umom ostaneš u Rovinju
zvuk okolnih klima
kao morske lađe bruje
čuju se galebovi kako klikću
uz miris mora što se širi
paralelnu stvarnost dvaju grada
pruža na vrhu zgrade
naša frankopanska terasa
večernja zvona Crkve sv. Vinka
ne mogu nadjačati jasnu pjesmu
kosova i drugih ptica
uz miris mora
još jedan dan se kraju primiče
lahor mirisom mora dira
dok sunce se iza zida
iličkog kafića skriva