Jim kostanje i študiram
kadi sam niki dan bila,
zač nisam nikaj slikala.
U glavi se pitam…
divanim sa sebom.
Krivo mi kaj na Fejsu
nis niš naredila
pa niki ne zna
kadi sam bila.
Pri Hergešiću sam
ništo naprvo napisala,
potem sam pripovidala
za drage duše ke nisu
z nami vihlje.
Prva za mojega pasa,
kuju Loni
ka je četrnajst godin
s manum bila.
Druga za mater moju, Anu;
tretja za otca Ivana.
Prva sam ka se spominila živinčeta.
To se čuda dotaklo ženami
ke su suzami suspregale osićaje.
Potlje od mene sliku su Loni iskale.
Nisam ju mogla najti u Galeriji
ili kadi tega časa.
Valjda od žalosti rekla bi.
Nu, bilo mi drago
kaj sam tuja srca dotakla.
Nimam sliku iz Hergešića
Bog da mi prosti,
nu tu je pisma ka je ostala.